Digitalni autizam, problem koji se sve češće javlja kod dece

Važno je da na početku pojasnimo – digitalni autizam nije medicinski priznata dijagnoza. Ovaj izraz koristi se kako bi opisao stanje kod dece koja previše vremena provode ispred ekrana, a used čega se u njihovom ponašanju pojavljuju zaci slični autizmu – povlačenje u sebe, izbegavanje kontakta očima ili komunikacije, siromašan govor, odnosno prisutna je otežana socijalna interakcija.

Ipak, za razliku od autizma, koji predstavija razvojni poremećaj dijagnostifikovan još u ranom detinjstvu i ne nestaje promenom spoljašnjih okolnosti, kod digitalnog autizma simptomi mogu da se ublaže ili potpuno nestanu ukoliko se smanji vreme pred ekranom i dete podstakne na više živih interakcija.

Koji su simptomi digitalnog autizma

Obzirom da su simptomi slični, roditelji koji se suočavaju sa ovim problemima često pomisle da je u pitanju autizam. Međutim, ne treba prerano donositi zaključke i dijagnostifikovati umesto stručnjaka. Ukoliko primetite neke od sledećih simptoma kod vašeg deteta, porazgovarajte sa pedijatrom:

• Dete ne reaguje kada mu se neko obraća
• Odbija igru sa vršnjacima
• Ima poteškoća sa govorom
• Izražena je slabija pažnja
• Izbega kontakt očima
• Dete pokazuje znake nervoze kada ga odvojite od ekrana

Pedijatar će na osnovu pregleda utvrditi o čemu se radi, te vas uputiti na dalje analize i preglede ukoliko za tim bude potrebe.

Posledice prekomernog izlaganja ekranima

Stručnjaci tvrde da su razlozi zbog kojih dolazi do ovog fenomena duboko povezani sa savremenim načinom života. Svakodnevno pokusavamo da žongliramo između privatnog i poslovnog, pa u svoj toj zbrci telefoni često postaju „bebisiterke” – roditelji pribegavaju jednostavnom načinu da umire i animiraju dete, dok oni obavljaju sve ono što se obaviti mora. lako svesni da to dolazi iz nužde i najbolje namere, eksperti tvrde da baš tu nastaje problem – deca se tako u najranijem uzrastu navikavaju na preteranu izloženost ekranima, što dovodi do poremećaja pažnje, gubitka fokusa, usporenih reakcija i smanjuje zainteresovanost za živu interakciju.

Istraživanja pokazuju da used prevelike izloženosti ekranima dolazi do promena u prefrontalnom korteksu, regiji koja je odgovorna za izvršne funkcije kao sto su planiranje, fokus i kontrola impulsa. U takvim okolnostima slabi i funkcionalna povezanost delova mozga koji su odgovorni za vizuelnu obradu i obradu govora, slušanje i pamćenje. Studije ukazuju i na to da izloženost pasivnim sadržajima, koji dolaze sa ekrana, može uticati na memoriju, povećati nivo stresa, ali i uticati na san i mentalno zdravije. Ne treba zanemariti ni potencijalan razvoj kratkovidosti, smanjenje empatije, slabije razumevanje neverbalne komunikacije i konstantu potrebu za stimulacijom.

Upravo zbog ovoga Svetska zdravstvena organizacija preporčuje da deca mlađa od dve godine uopšte ne provode vreme ispred ekrana, dok deca do pet godina ne bi trebalo da budu izložena ekranima duže od jednog sata devno. Uprkos tome, istraživanja pokazuju da deca širom sveta provode i po četiri sata dnevno gledajući u telefone i tablete.

Stručnjaci apeluju i podsećaju na to da se mozak deteta najintenzivnije razvija u prvih šest godina života – te da je to dragoceno vreme za učenje govora, emocija i socijalnih veština.

Šta kažu stručnjaci

Psiholozi i pedagozi sve češće upozoravaju na ovu pojavu kod mlađe dece. Eksperti kažu da digitalni autizam zapravo predstavlja teškoće u razvoju izazvane neprirodnim obrascima ponašanja.

Neurolozi naglašavaju da se ljudski mozak u ranim godinama formira zahvaljujući „živim” stimulansima – kontaktu očima, dodiru, govoru, igri i kreativnim aktivnostima. Ukoliko dete veći deo dana provede ispred telefona, ono dobija samo jednostavne vizuelne nasražaje, ali ne i složene interakcije koje su neophodne za njegov razvoj. Psiholozi sa druge strane dodaju da je najbolje reagovati odmah kada se uoče prvi simptomi, jer tada dete može povratiti veštine i napredovati dalje.

S druge strane, ukoliko se ne odreaguje na vreme, postoji opasnost da dođe do odloženog razvoja  socijalnih i komunikacionih veština i nezadovoljena klučnih potreba, a to može dovesti do kontinuiranog stresa i stigmatizacije.

Šta možete kao roditelj

Dobra vest je da se digitalni autizam ne mora pretvoriti u trajni problem, ali je potrebno promeniti navike:

• Ograničite vreme pred ekranima – Treba se voditi preporukama stručnjaka, ali i imati lična pravila u kući, poput onog čuvenog „nema telefona za stolom”
• Vi budite primer – Deca uče po modelu, odnosno posmatranjem, pa ćete im teško objasniti zašto ne mogu da gledaju u telefon ako vi stalno „visite” na istom
• Podstičite ih na igru i druženje – Empatija i komunikacione veštine razvijaju se kroz interakcije sa drugima, pa je zato bitno da su deca okružena vršnjacima, da uče kroz igru, sport, i druge kreativne aktivnosti poput igranja društvenih igara, crtanja, sviranja nekog instrumenta, plesa i st.
• Tehnologija može da služi i za edukaciju – Ukoliko je ekran nekada neophodan, umesto pasivnog gledanja crtanih filmova uključite sadržaje koji podatiču učenje i interakcije, poput kvizova i edukativnih igrica
• Razgovor je ključan – Pričajte sa detetom strpljivo pojasnite zašto je vreme pred ekranom ograničeno; razgovarajte o emocijama; uključite dete u kućne aktivnosti u skladu sa uzrastom…

Nije rešenje izbaciti svu tehnologiju iz kuće, niti je realno ukinuti crtane filmove, videe i društvene mreže. Ne treba ni preterivati i donositi ishitrene zaključke, niti kriviti sebe za problem sa kojim se bori savremeno društvo. Ipak, stručnjaci savetuju da od starta postavite jasne granice, odgovorno koristite digitalne alate, kao i da dete podstičete da više vremena provodi u prirodi, kreativnim aktivnostima i kontaktu sa drugima.