Digitalna morska bolest – Šta je cybersickness i kada se javlja

Virtuelna stvarnost više nije samo deo animiranih i SF filmova, stripova i priča, niti je ona rezervisana samo za gejmere – ona je tu, i hteli mi to da prihvatimo ili ne, polako ali sigurno postaje deo naše svakodnevice. Iako mnogi od nas virtuelnu stvarnost vezuju samo za svet u koji ulazimo kroz VR naočare, ovaj pojam danas podrazumeva mnogo više od toga. Pre bismo mogli reći da je u pitanju čitav spektar tehnologija koje menjanju način na koji doživljavamo svet. Pored VR uređaja, tu su i AR (augmented reality – proširena stvarnost) koja kombinuje digitalne objekte sa realnim okruženjem, poput digitalnih naočara ili heptičkih rukavica koje omogućavaju da “osetimo” virtuelne dodire, pa čak i motion trackeri koji prate naše pokrete tela. U širem smislu, čak i pojave poput deep fake videa ili interakcije sa veštačkom inteligencijom poput Chat GPT-a mogu se posmatrati kao deo proširene “virtuelizovane” stvarnosti – sveta koji nije potpuno stvaran, ali ni sasvim izmišljen. 

VR svet ima i svoje dobre strane, jer uz njega možemo istraživati nauku, učiti istoriju, dok se podjednako dobro možemo i zabaviti. Ipak, za deo korisnika ta “magija” može imati neželjene nuspojave – mučninu, vrtoglavicu, zamagljen vid, umor, glavobolju i pojačan stres. Ovaj fenomen poznat je kao cybersickness, a naučnici ga često opisuju i kao “digitalnu morsku bolest” koja nastaje kada mozak dobija oprečne signale o kretanju – naše oči ukazuju na to da se pomeramo, dok telo zna da mirujemo. Iako se cybersickness vezuje najviše za VR tehnologiju, ove simptome mogu iskusiti i svi oni koji su preterano izloženi ekranima, svakodnevno po nekoliko sati igraju igrice koje izazivaju visok nivo adrenalina i sl.

Kada se povede razgovor o posledicama tehnologije, pojedini usled straha pronalaze rešenje u zabranama. Ipak, ignorisanje tehnologije nije put, jer ne možemo mimo sveta – ključ je u kritičkom promišljanju, informisanosti, a pre svega u razumevanju prednosti i posledica tehnologije i naravno u balansu između digitalnog i stvarnog sveta. 

Šta se zapravo dešava u našem telu – zašto dolazi do ovih simptoma usled izloženosti VR tehnologiji?

Naš mozak funkcioniše tako da tumači pokret kroz više čula. Na primer, kada vozimo bicikl, naš mozak kroz čula prima informaciju o pokretu – vizuelno, jer vidimo da se krećemo, čulo ravnoteže u unutrašnjem uhu održava stabilnost, tu je i čulo didra, pa tako osećamo pritisak na pedale, sluh registruje zvuke iz okoline, dok su tu mirisi i percepcije koji dopunjuju sliku stvarnosti. Naš mozak sve te informacije sklapa u jednu celinu – i zato tačno znamo gde se nalazimo i kako da reagujemo. U slučaju VR tehnologije – mi vidimo pokret, ali ga telo ne oseti. Upravo tu nastaje senzorni konflikt koji mozak tumači kao grešku, te zbog toga dolazi najčešće do mučnine ili vrtoglavice. 

Postoje razna istraživanja koja su potvrdila da oko 50% korisnika VR tehnologije doživi neki oblik cybersickness-a. 

Deca i mladi mogu biti posebno osetljivi

Iako je periferna struktura ravnotežnog sistema (vestibularnog aparata u unutrašnjem uhu) u velikoj meri razvijena pri rođenju, centri za obradu tih signala nastavljaju da se razvijaju i sazrevaju sve do adolescencije – značajan razvoj dešava se u periodu od 6 do 12 godine. Upravo zbog je kod dece slabija integracija vizuelnih, proprioceptivnih i vestibularnih informacija, a to ih čini podložnijim nelagodnostima koje mogu izazvati VR tehnologije i ekrani. 

Međutim, nije problem samo u naprednoj VR tehnologiji – čak i preterana izloženost ekranima može izazvati blaže oblike cybersickness-a, posebno ukoliko se koristi u pokretu, kao što je to slučaj kada se telefon gleda u automobilu. Istraživanja Američke pedijatrijske akademije (APA) ukazuju na to da deca koja provode više od tri sata dnevno pred ekranom imaju veću verovatnoću da prijave simptome poput glavobolje, zamućenog vida i problema sa koncentracijom.  Takođe, važno je spomenuti i da je digitalni umor i preopterećenost čula sve češći razlog za fizičku iscrpljenost i anksioznost kod dece i mladih. 

Zašto je važno napraviti pauzu od ekrana – i kakve veze priroda ima sa tim?

Mnogobrojna su istraživanja koja ukazju na to da je priroda lekovita. Stručnjaci navode da je samo dvadeset minuta provedenih u prirodi dovoljno da se osećamo bolje – odnosno da se smanji kortizol, hormon stresa. Šetnja, igra u prirodi, pokret – pomažu našem mozgu da se “resetuje” – odnosno da ponovo uskladi signale i čula koje digitalni svet remeti.

Upravo zato, psiholozi sve češće savetuju roditeljima primenu pravila “2 za 2” – nakon dva sata pred ekranom, vreme je da dete dva sata provede u aktivnostima bez tehnologije, u prirodi, u igri, šetnji, hobiju. Ta vrsta balansa može smanjiti rizik od simptoma koje prepoznajemo kao cybersickness, dok će sigurno smanjiti nivo digitalnog stresa i uticati na poboljšanje fokusa.

Kako prepoznati cybersickness i kako reagovati?

Najčešći simptomi su:

• mučnina, znojenje, vrtoglavica
• zamućen vid i jak bol u očima ili predelu slepoočnica
• umor, teške glavobolje
• problemi sa ravnotežom
• može se javiti drhtanje ruku, tela

U slučaju pojave ovih simptoma, nakon dugotrajnog izlaganja ekranima i tehnologiji, potrebno je odmah napraviti pauzu – rashladiti prostoriji, smanjiti svetlo i popiti tečnosti, odnosno vode. Svakako, potrebno je napraviti dužu pauzu u korišćenju ekrana, a ukoliko simptomi potraju potrebno je obratiti se lekaru.

Kako smanjiti rizik od cybersickness simptoma?

Jasno je – naše telo traži balans. Tehnologija nije neprijatelj, samo je potrebno da je koristimo odgovorno, pametno i umereno. Ono što savetuju stručnjaci, a što ne važi samo za decu i mlade, već i za sve one koji zbog posla provode mnogo vremena pred ekranom, jeste da:

• pravimo pauze – svaki sat proveden pred ekranom traži makar 10 minuta pauze
• istežemo se – kada smo ispred kompjutera naše telo se najčešće nalazi u neprirodnom položaju, zato je dobro istezati se, uraditi vežbe za vrat, leđa, ruke, prošetati se i sl.
• aktiviramo svoje telo – kroz lagane štenje, vožnju bicikla, sport
• provedemo makar pola sata dnevno u pridodi – i šetnja ili sedenje u parku pomoći će našem organizmu da se oporavi
• ne koristimo tehnologiju neposredno pre odlaska na spavanje – potrebno je da se telo i um umire, odnosno oporave od velikog broja nadražaja  koje dobija usled izloženosti ekranima