Da li su pametne igračke bezbedne?
Pametni zvučnici koji čitaju priče za laku noć. Lutke koje odgovaraju na pitanja. Roboti koji pomažu oko domaćih zadataka iz matematike. Samo su neke od pametnih igračaka koje poslednjih godina zauzimaju mesta u prodavnicama pored društvenih igara i akcionih figurica. Mnoge od njih rade jedno kada su povezane na internet, prikupljaju podatke i prilagođavaju se dečjim interesovanja – što laički deluje „magično”.
Bliže se novogodišnji i božićni praznici, a već nekoliko godina zaredom na listama poklona nalaze se pametne igračke koje sadrže najnoviju tehnologiju. Koliko su one bezbedne za korišćenje?
Igračke su napravljenje kako bi pružile zabavu i pružila deci mogućnost da se izražavaju na kreativan način. Tokom decenijama za nama razvijale su se i pojavljivale se nove vrste igračaka, a pojedine su bile povlačene sa tržišta ili pak zabranjivane (u pojedinim zemljama). Neki od najčešćih razloga zabrana su zbog opasnosti od gušenja ili prisustva toksičnih materijala.
Razvojem tehnologija, razvijaju se i igračke ali i nove vrste pretnji za decu. Nedavni izveštaj Američke grupe za istraživanje javnog interesa navodi neke glavne zabrinutosti u vezi sa pametnim igračkama koje funkcionišu po principu veštačke inteligencije, uključujući i to da nedozvoljeno prikupljaju i čuvaju dečje podatke.
Kako proizvođači igračaka žure da integrišu nove tehnologije poput kamera, mikrofona i kompjuterskih čipova, stručnjaci upozoravaju na potencijalne opasnosti i rizike po sajber bezbednost koji se mogu kriti u ovim novim igračkama „pothranjenim” veštačkom inteligencijom.
„Kao i pametni uređaji, mnoge pametne igračke prikupljaju podatke. Kada dete postavi pitanje uređaju, te informacije se prikupljaju i čuvaju. Ovi uređaji mogu prikupljati video i audio podatke. Mogu da prikupljaju podatke o pokretima očne jabučice. Čak mogu da prate i fizičku lokaciju igračke”, ističe Suboda Kumar, profesor statistike, operacija i nauke o podacima na Pol R. Anderson koledžu, u razgovoru za sajt Univerziteta Templ.
Kumar kaže da je jedan od razloga što je zabrinjavajuće što pametne igračke špijuniraju decu i prikupljaju njihove podatke taj „što je bilo kršenja podataka gde su hakeri pristupili podacima koje su igračke prikupile”.
„Ovo omogućava hakerima da dobiju pristup mnogim informacijama o detetu, uključujući njegovu fizičku lokaciju dok se igra igračkom. I dok hakeri mogu da ukradu i podatke odraslih, odrasli mogu da reaguju na ove provale na mnogo racionalniji način od deteta”, kaže Kumar.
Pored toga nije jasno da li kompanije poštuju Zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu, koji reguliše način na koji kompanije mogu da prikupljaju podatke. Deo tih podataka je saglasnost, a roditelji često ni ne znaju kakve podatke prikupljaju igračke dok je s druge strane lako manipulisati decom da daju podatke.
Nedostatak pravnog okvira može da ima ozbiljne posledice, upozoravaju iz vodeće evropske grupe za zaštitu prava potrošača. Njihov savet je da se pojedine igračke drže što dalje od kuće.
Najalarmantnija stvar, upozorava Kumar, jeste to što postoje dokazi da podaci koje prikupljaju pametne igračke završavaju na lažnim sajtovima sa dečjom pornografijom. Pametne igračke možda nisu bile veliki problem pre nekoliko godina, ali kada se podaci koje prikupljaju kombinuju sa veštačkom inteligencijom, postale su ozbiljan problem.
Šta roditelji treba da znaju o pametnim igračkama?
Na listi najpopularnijih igračaka poslednjih godina nalazile se tradicionalne igračke – lego kocke, lutke i kućice za lutke, autići, plišane igračke, kuhinjski setovi… Međutim, 2024. popularnost su imale i pametne igračke, poput mede koji priča priče za laku noć i interaktivne lutke Blipi.
Stipendistkinja Fakulteta psihologije Stenlija i Debore Lefkovic Keti Hirš-Pasek ističe kako deci mlađoj od pet godina pametne igračke nisu potrebne, jer je mališanima potrebno da provode više vreme sa ljudima. Pored toga navodi da deci ovakve igračke ne drže pažnju na duži vremenski period.
Ona smatra da ako igračka „služi nekoj svrsi, poput učenja deteta kako da programira, ili ako deca nauče kako da programiraju igračku da radi određene stvari, te igračke mogu biti dobre”, ali da one ne mogu da budu zamena za društvenu interakciju.
„Društvena interakcija sa ljudskim mozgom je ključ za svako učenje i izgradnju odnosa. I što se više udaljavamo od načina na koji naš ljudski mozak uči, to više ugrožavamo taj sistem. Deca koja provode više vremena ispred ekrana imaju veća kašnjenja u razvoju, jer mašine nisu usmerene ka društvenoj interakciji”, kaže Hirš-Pasek.
Šta roditelji mogu da urade kako bi osigurali da su igračke koje kupuju svojoj deci budu bezbedne, pitanje je koje se nakon ovoga nameće. Postoje tri principa kojima roditelji treba da se vode.
Prvi princip je da je glavni cilj igranje – da to 90 odsto čini dete, a 10 odsto igračka – što znači da dete treba da pokreće zabavu, a ne obrnuto.
Drugi princip je da igračka treba da bude društvena. Iako je u redu da se deca igraju sama sa igračkama, najbolje igračke su one sa kojima mogu da se igraju sa drugima. Pored toga, one moraju da traju – što je treći princip. Pametne igračke mogu da pevaju ili da razgovaraju, što deluje čak i slatko, ali deci budu zanimljive nekoliko dana i posle ih više ni ne pogledaju. Deca vole da budu kreativna i da im se ne govori kako da se igraju.
Na primer, dete će se iznova i iznova igrati kockicama, ali ako se igra svetlećom igračkom koja govori, može da mu bude zanimljiva neko vreme i nakon toga će skupljati prašinu na polici – možda će im čak i kutija od nje biti zanimljivija nego sama igračka.
Koje rizike nose pametne igračke?
Pametne igračke više nisu samo plastika i baterije. To su mali računari sa mikrofonima, kamerama i prostorom za skladištenje podataka. I dok po prirodi nisu „loše”, njihovo korišćenje nosi određene rizike.
Ko može da nas čuje? Gde idu podaci? Šta roditelji mogu da urade da bi igranje bilo zabavno i bezbedno? Pitanja su koja se sama postavljaju.
Ove rizike roditelji bi trebalo da imaju na umu:
- Zabrinutost zbog privatnosti podataka – mnoge pametne igračke prikupljaju lične podatke kao što su ime deteta, godine, rođendan ili čak glasovni snimci. Totakođe pokreće zabrinutost oko toga kako se te informacije čuvaju i sa kim se dele
- Bezbednosne ranjivosti – poput dugih uređaja koji se povezuju na telefone ili internet, i pametne igračke mogu da budu hakovane
- Izloženost neprikladnom sadržaju – neke igračke se povezuju na internet ili aplikacije. Ako kontrole podešene, deca mogu naići na neprikladan sadržaj
- Rizici u ponašanju – nekoliko studija pokazuje da, iako interaktivne igračke mogu da pomognu u učenju, one ne bi trebalo da zamene maštovitu igru ili ljudsku interakciju. Deci je i dalje potrebno vreme za odmor i veza licem u lice.
- Neželjene interakcije – ako igračka uključuje funkcije glasovnog ćaskanja ili razmene poruka, postoji rizik da stranci iskoriste platformu
- Dugoročni digitalni otisci – svaka onlajn interakcija doprinosi digitalnom prisustvu deteta. Pametna igračka koja prikuplja informacije deteta dok ono ima npr. pet godina, mnogo pre nego što bude dovoljno staro da da saglasnost
„Lutka špijunka”
Jedan od primera koji je uzbudio svetsku javnost je lutka Kajla (My friend Cayla), interaktivna igračka koja se povezuje sa mobilnom aplikacijom preko blututa. Lutka se aktivira glasom i odgovara na pitanja tako što pristupa različitim sajtovima, poput Vikipedije.
Problem je i „što korisnici ne mogu lako da obrišu podatke koje je lutka prikupila”. Dodatna opasnost je što sa igračkom može da se poveže u radijusu od 15 metara sve dok je ona uključena i ukoliko već nije povezana na neki uređaj. Što bi jednostavno rečeno značilo da bilo ko ko stoji ispred vaše kuće može da se poveže sa lutkom preko blututa i prikuplja podatke zabeležene u ugrađenom mikrofonu.
Kajla je bila jedna od najpopularnijih igračaka 2014. i 2015. godine, 2016. bila je predmet istraživanja, a već 2017. povučena sa tržišta. Ona je danas svoje mesto našla u Muzeju neuspeha u Švedskoj i Muzeju špijuna u Berlinu.
Među državama koje su dugo u centru pažnje zbog slabih standarda sajber bezbednosti je Kina, koja, prema procenama, proizvodi oko 80 odsto igračaka u svetu.
Kako roditelji mogu da zaštite svoju decu?
Ono što roditelji mogu da urade jeste da pre odabira pametne igrače izvrše istraživanje, odnosno da pretraže naziv igračke sa rečima poput „bezbednost”, „privatnost” ili „kršenje podataka”. Ova brza provera može da da uvid u to da li su drugi roditelji ili istraživači ukazali na probleme u vezi sa bezbednošću.
Nisu sve pametne igračke jednake, a neke dolaze sa upozorenjima koje roditelji treba da uoče. Budite oprezni sa igračkama sa nejasnim ili bez politika privatnosti, jer to obično znači da ne znate kako se koriste podaci vašeg deteta. Stalno uključeni mikrofoni ili kamere takođe bi trebalo da izazovu zabrinutost, jer mogu da snime više nego što nameravate.
Ako igračka ne uključuje opcije roditeljskog nadzora, imaćete malo uticaja na njene funkcije ili sadržaj. Isto tako, izbegavajte uređaje koji ne dobijaju redovna ažuriranja softvera, jer su podložniji bezbednosnim propustima. Konačno, kritički razmislite o informacijama koje igračka traži. Na primer, ako zahteva GPS praćenje, to je jasna crvena zastavica pri kupovini pametne igračke.
Obezbedite svoju kućnu mrežu. Jer kao što ni gostima ne biste dali potpun pristup vašem računaru, ne dozvolite pametnim igračkama da dele isti Wi-Fi koji koriste vaši laptopovi i telefoni. Takođe, budući da su mnoge pametne igračke se povezuju sa aplikacijama ili onlajn nalozima, izbegavajte upotrebu starih, postojećih i jednostavnih lozinki – umesto toga birajte jake lozinke. O lozinkama smo već pisali, o čemu možete čitati i u zasebnom tekstu.
Budite selektivni u pogledu detalja koje navodite. Na primer, korišćenje nadimka umesto punog imena smanjuje izloženost ako podaci ikada procure, a ako rođendan nije neophodan, ostavite polje prazno. Ovi mali koraci doprinose boljoj zaštiti. Ako igračka dolazi sa mikrofonom, kamerom ili funkcijom stalnog slušanja, isključite nakon igranja. To ne samo da štiti privatnost već i štedi trajanje baterije.
Objasnite detetu da ne treba da deli lične podatke na internetu, pa ni sa pametnim igračkama. Jednostavno objašnjenje može mnogo doprineti izgradnji doživotne digitalne svesti. Gradite svest, ali ih ne plašite.
Svet pametnih igračaka se brzo razvija i sa svakim novim gedžetom dolaze i nove mogućnosti i novi izazovi. Iako su rizici poput privatnosti i bezbednosti podataka stvarni, njima se može upravljati informisanjem pre kupovine i jednostavnim merama predostrožnosti.
