Da li je maternji jezik postao strani jezik?
Svedoci smo brzih promena našeg doba. Iz straha ili nemoći, izgleda da postajemo samo nemi posmatrači. Šta će se dogoditi kada više ne budemo čak ni svesni promena a mi nećemo biti kreatori istih?
Što se tiče naših očekivanja prema budućnosti moramo što pre osvestiti činjenicu da budućnost kreiraju mladi, baš kao što smo i mi kreirali sadašnjost u kojoj se nalazimo. Iz ugla zrele osobe na prvom stepeniku srednjih godina primetili smo izvesnu nelagodu kada se nađemo oči u oči sa novim talasom na kojem neminovno plovimo, a kormilo od skoro ne držimo mi. Tako na primer, ume da nam bude nelagodno i kao nekakvu suvišnost doživljavamo reči koje su nam se u svakodnevicu uvukle poput neke hronične bolesti koja je stalno tu, ne odlazi a mi se i dalje na nju ne navikavamo.
Koliko puta nismo razumeli sleng mladih, neki intervju poslovnih ljudi, nismo umeli da pročitamo i razumemo oglas za posao? Pa… ako ste prosečan građanin 50+ sigurno sve više u poslednjih par godina. Jasno, jezik je živa stvar i podložna je promenama. Za radikalnu promenu bio je još i najčuveniji lingvista sa ovih prostora, Vuk Karadžić. I on je iskusio nespremnost društva na radikalizaciju jezika makar ona bila u korist tog istog društva. Promena dolazi iz poznavanja maternjeg jezika i potrebe za njegovim unapređenjem odnosno savremenizovanjem. Kako ćemo onda postaviti stvari kada promene dolaze nekim drugim tokovima? Šta ćemo sa sve češćim slučajem da naša deca tj mladi koji drže kormilo promena, menjaju maternji jezik koji zapravo ni ne doživljavaju kao maternji već pod uticajem medija i mreža kao drugi jezik? Deca do treće godine već imaju uglavnom neograničen pristup medijima, kako tradicionalnim tako i digitalnim. Svako od nas će reći: Da, brzina života nameće druge navike. Jeste. Ali šta ćemo sa podatkom da se roditelji tako male dece oduševljavaju činjenicom da je njihovo dete rođeno u Srbiji, od oba roditelja sa ovog govornog područja, progovorilo savršenim akcentom na engleskom jeziku?!
Činjenice koje smo olako prihvatili
Uticaj medija i tehnologije
Deca danas odrastaju uz crtaće, serije, video igre i YouTube sadržaj na engleskom jeziku. To shavtamo kao deo evolucije. Većina popularnih crtanih filmova i aplikacija za decu nije sinhronizovana na srpski. Aplikacije su porušile sve barijere na putu globalizacije. Roditelji insistiraju na biligvalnom okruženju zanemarujući činjenicu da je neophodno posvetiti se maternjem jeziku i to u peroidu od treće do sedme godine detinjstva. Neurološki je neophodno da jedno dete lingvistički tj verbalno, uspeva da objasni svoja osećanja, želje i namere na tečnom maternjem jeziku.
Rana upotreba engleskog u obrazovnim programima
Mnogi roditelji žele da njihova deca što pre nauče engleski. Smatraju da im to pruža bolje prilike za budućnost, nekakva vrsta prestiža u društvu obrazovanih. U vrtićima, pa čak i osnovnim školama, deca već od malih nogu počinju sa učenjem engleskog kroz igre, pesme i aktivnosti. Neretko čujemo od istih onih roditelja koji iz ličnih kompleksa i nepoznavanja ni jednog drugog jezika umeju da se hvale pred rodbinom i prijateljima kako je njihovo čedo položilo za A1, B2, C, profišensi ili koji god nivo a da govori o tome da je američka viza i zaposlenje u istoj zagarantovano. Zanemaruje se činjenica da ta deca osim stranog jezika koji uče i koji koriste kasnije samo za online igranje igrica, neće naprimer koristiti nikada da pročitaju Dikensa u original.
Međunarodna poslovna kultura i aspiracije roditelja
S obzirom na to da mnogi roditelji rade u kompanijama gde je engleski jezik svakodnevna potreba ili imaju ambiciju da deca studiraju ili rade u inostranstvu, oni ih podstiču da što ranije savladaju ovaj jezik. A s tim u vezi poput bogatih Indijaca ili Pakistanaca, u kući koriste engleske reči ili fraze podvlačeći njihovu veću vrednost od ostalog plebsa.
Zanemarivanje srpskog jezika
Zabrinjavajuće je što roditelji ponekad ne posvećuju dovoljno pažnje negovanju maternjeg jezika. Kako deca više vremena provode uz tehnologiju, dolazi do manjeg korišćenja srpskog jezika u svakodnevnim situacijama. Jezik se neguje razgovorom, čitanjem i slušanjem drugih. Koju od ovih stavki primenjuje prosečan građanin naše zemlje u svom porodičnom okruženju? Pod naletom sve većeg nacionalnog buđenja, mnogi zanemaruju da je maternji jezik prvo I osnovno obeležje jednog naroda.
Posledice i šta možemo da uradimo
Iako je engleski jezik izuzetno važan i korisno je da ga deca savladaju, neophodno je da roditelji i obrazovne institucije podstiču negovanje srpskog jezika. Srpski je deo kulturnog identiteta dece, i njegovo zanemarivanje može dovesti do gubitka veštine izražavanja na maternjem jeziku, što kasnije može otežati dublje razumevanje književnosti i istorije, nauke koje su jednako neophodne za pravilno formiranje jedne ličnosti širokih vidika i horizonata.
