Brain-rot ili truljenje mozga – reč godine koja nas plaši

Da li je Oksford ovu reč  shvatio preozbiljno? Da li je poslao poruku čitavom čovečanstvu i pozvao nas na buđenje? Da li mi u stvari polako prestajemo da razumemo autore ovog izraza i ako govorimo istim jezikom?

Nećemo se ovog puta posebno baviti generacijskim razlikama i sve težim razumevanjem sa generacijama koje dolaze i koristiti priliku da kritikujemo ono što ne razumemo. Nećemo svu težinu doba u kojem više živimo kao gosti, a sve manje kao domaćini svaliti na mlade. Nećemo čak ni podvući ono što jeste činjenica, da se zatupljivanje pameti, svesti, kritičkog razmišljanja dešava decenijama unazad kroz razne oblike medija. Ovde ćemo pokušati da shvatimo šta je to što nas je ovom objavom iz Oksforda toliko uplašilo.

Svedoci smo munjevitog napretka tehnologije. Sve oko nas je digitalno: od banke, taxi prevoza, elektronskih recepata, autobuskih karata… baš sve nešto neobično i brzo implementirano pa mnogi od pripadnika starijih generacija lako mogu da liče na onog deda Radeta iz Ćopićeve pripovetke Čudesna sprava. Tako se i mi plašimo svega novog jer naše godine i nisu predodređene da se brzo adaptiramo kako to čine mlađe generacije. 

Pa šta je to što nas je toliko zabrinulo kod ove nove najpopularnije reči tj izraza? Da li smo se uplašili da oni koji dolaze iza nas usled ovog fenomena truljenje mozga neće biti dovoljno uspešni i sposobni da nastave tamo gde mi budemo stali? Da li su im ˝mozgovi kaše˝ od preteranog konzumiranja interneta? Da li nas je sustigao osećaj krivice da su neka deca provela više vremena uz ekrane a manje uz nas roditelje?

Iskreno –  ovaj potez izbora najpopularnije reči Oksfordskog rečnika je sjajan marketinški trik, odnosno globalni fenomen koji su napravili, a to je da su nas sve dobro protresni i naterali da razmišljamo. Da razmislimo gde smo pogrešili, da li smo pogrešili i da li možemo nešto da učinimo menjanjem prvo sebe.

Kao prvo, ako nama nisu mozgovi istrulili sa samo dva kanala i manjkom informacija koje otvaraju vidike… pa to se neće desiti ni današnjim generacijama. Da, možda nemaju dovoljno životnih situacija koje grade iskustvo zrelog čoveka, ali i to je svakako neminovnost evolucije.

Pa kako to da se mi ne razumemo?

Kada pitate jednog tinejdžera da vam objasni izraz brain rot, to bi uglavnom zvučalo ovako: to je vrsta ironičnog i često starijima besmislenog humora koji je vezan za pop i internet kulturu. Postoji niz izraza uz sam brain rot koji se koriste da bi se opisale pojave, situacije, osećanja koje bi mogle da se predstave kroz kratak video sadržaj koji izaziva smeh, a humoru to svakako i jeste smisao. Izrazi koji se koriste uz brain rot su: sigma (neko/nešto je cool), gyatt (prikazivanje krupnije pozadine na fotografijama), mewing (isticanje oštre vilične kosti-što se danas smatra izuzetno lepim), slay (odlično, fantastično), ili ranije korišćen izraz pick me-girl  koji se odnosi na devojku koja traži i dodatnu pažnju u društvu… 

Možda je većini odraslih nejasno zašto bi se smišljali izrazi za tako nebitne stvari, ali objašnjenje se upravo nalazi u njihovom paralelnom svetu. To je onaj svet sa ekrana na kojem provode nekad čak i više vremena od onog fizički stvarnog sveta. Oba ova sveta su njima podjednako važna i to je koncept koji je gotovo nemoguće promeniti. Bitno je da u oba sveta vladaju ista pravila. A kao što je psihološkinja Ana Mirković objasnila to u jednom intervjuu: ˝ Kao i sve što se ne koristi po pravilima može da bude hladno oruđe. I internet može i onda dolazimo do ovakvih fenomena“. 

Ona nam je poslala još jednu važnu poruku i odnosi se na pozornost koju je ovaj izbor reči doneo sa sobom, a to je da se ljudski dodir, kontakt, ljubav i empatija ne mogu zameniti. Rekla je da brain rot nije proglašen za reč godine da bi stigmatizovao mlade generacije u lošem kontekstu konzumerskog doba, već da nas podseti na našu iskonsku potrebu za ljubavlju i empatijskim suživotom sa našim najbližima.

Ne žurimo sa kritikama…

Nove generacije i te kako obećavaju. Nije sve baš tako loše. Novi klinci nam donose svest o važnosti očuvanja životne sredine, devojčice nas uče o samopoštovanju ne prihvatajući nejednakost među polovima, podržavaju individualnost kroz prihvatanje razlika, momci probleme više ne rešavaju tako često pesnicama jer im je intelekt jači od lave neartikulisanih hormona… U moru loših primera koje ostavljamo za sobom, naše nove generacije su veoma smele i hrabre da brane pravdu i svoje stavove, tako da od njih primamo najbolje lekcije. Provodite vreme sa njima, tražite im da vam pokažu neki od kratkih videa sa mreža koji pripadaju brain rot humoru,  pitajte da vam objasne pravila nekog nama novog sveta jer učiti od mladih je najveći eliksir mladosti koji postoji.