Bankrotirali smo, a šta sa tim ima AI?

Nema nazad. Zemlja je ušla u bankrot vodenih resursa, posledice su nepopravljive – fatalne ako će nam se tako svima upaliti lampica. Amerikanci se već dugo bore da raspodele sve manju količinu vode u reci Kolorado, Sao Paolo godinama muku muči sa vodom, a sve češće se buše privatni bunari na svakom koraku; Meksiko Siti tone brzinom od 50 centimetara godišnje jer se podzemni izvori prazne brže nego što se pune; više od polovine velikih svetskih jezera je smanjeno od početka 90-ih, a Kabul će, po svemu sudeći, biti prvi moderni grad koji će ostati bez vode. 

Nama, iz pozicije ljudi koji žive na Balkanu, na području jugoistočne Evrope, te bi se vesti mogle učiniti dalekim, za nas možda i nevažnim, a takav scenario nemogućim. Da li bi strašnije zvučalo kad bismo istakli brojke? Jer, reći da bi Kabul mogao biti prvi moderni grad bez vode, ne zvuči jednako opominjuće i strašno kao kada kažemo da bi preko šest miliona ljudi moglo u potpunosti ostati bez vode za piće ili da preko milijardu ljudi u svetu živi u uslovima visoke ili izuzetno visoke ranjivosti na vodu. Ako nas ni statistički podaci ne bace u razmišljanje, možda bi to mogle učniti informacije direktno iz našeg dvorišta. Znate li da se Veliki bački kanal već decenijama smatra najzagađenijim vodotokom u Evropi? A da su Borska i Kraljevska reka praktično mrtve zbog teških metala? A, da Zrenjaninci već dve decenije nemaju čistu vodu za piće? Onda, problem se sada ne čini tako daleko, zar ne? U Srbiji se više od 90% otpadnih voda  ispušta direktno u reke bez ikakvog prečišćavanja, dok su divlje deponije sve češće postavljene uz same obale, pa kiša ispira otpad direktno u rečna korita. Da, nismo u Kabulu, ali ni kod nas nije savršeno.

Globalno, svet je bankrotirao jer troši više nego što priroda može da nam da. Posledice, o kojima se govori u izveštaju Ujedinjenih nacija, vidljivije su nego što želimo da prihvatimo – smanjenje reka i jezera, smanjenje vodovodnih slojeva, isušivanje močvara i podzemnih kanala, topljenje glečera, nestašica snega… Overusage tehnologije je očigledan, ali pustošenje prirodnih resursa uzimamo zdravo za gotovo. I, ne govori li ovaj izveštaj upravo o tome – o prekomernoj, bahatoj, upotrebi svega onoga što nam priroda pruža? 

Razmislite pre nego što nešto pitate

Ali ne stručnjake, nastavnike, prijatelje, roditelje, već AI. Data centri koriste i do pet miliona galona vode dnevno, za hlađenje,  što je jednako gradovima poput Kruševca, Užica ili Sombora. Ta voda nakon korišćenja postaje neupotrebljiva – najviše zbog hemijske obrade, jer se voda tretira opasnim hemikalijama kako ne bi došlo do korozije u sistemima za hlađenje. Dodatno, AI centri zahtevaju ogromnu količinu električne energije čija proizvodnja ima skrivenu cenu. Većina elektrana, bez obzira na to da li sagorevaju ugalj i gas ili koriste nuklearnu energiju, oslanja se na milione litara vode za hlađenje svojih sistema. Naravno, da bismo uopšte pokrenuli te elektrane, mi bespoštedno rudarimo fosilna goriva, čime nepovratno zagađujemo podzemne vode i pustošimo predele. Dakle, kada postavite pitanje ChatGPT-u ili mu tražite da generiše sliku, trošite vodu na dva izvora – u samom data centru i indirektno u elektrani koja ga napaja. 

Istraživači procenjuju da trening modela GPT-3 u Microsoftovim data centrima može  potrošiti oko 700.000 litara čiste slatke vode za hlađenje. Takođe, procenjuje se da prosečan razgovor sa ChatGPT-om (5-50 poruka) “popije” oko 500ml vode. Naravno, tu su i drugi problemi. Trening jednog velikog AI modela može emitovati više štetnih gasova, nego prosečan automobil tokom svog životnog veka (uključujući proizvodnju). 

I same tehnološke kompanije priznaju drastičan porast potrošnje resursa: Google-ove emisije gasova staklene bašte su u poslednjih pet godina porasle za skoro 50% usled širenja AI infrastrukture, dok Microsoft istovremeno beleži ogroman skok u potrošnji vode. Ono što je dodatno problematično jeste i to da se AI data centri sve češće grade u područjima koja su već zagađena i u kojima je voda već deficitarna. 

Dakle, ne moramo se baš za svaku sitnicu obratiti ChatGPT-u ili Gemini-u, zar ne?

Tehnologija – potrošnja koja isušuje planetu

Nije samo AI problem. Tehnologija sama po sebi zahteva vodu. Možda vam to zvuči neobično, ali unutrašnji delovi vaših telefona i računara se tokom proizvodnje moraju hiljadama puta ispirati od nevidljive prašine i hemijskih ostataka. Osim same proizvodnje, tu su i ogromne hale sa serverima koji čuvaju naše podatke “u oblaku”, a koji se danonoćno moraju hladiti vodom kako se bukvalno ne bi istopili od toplote koju stvaraju. Svaki put kada nešto pretražujete ili čuvate na mreži, negde u svetu moćni sistemi troše litre vode samo da bi ostali operativni. Na taj način, naša digitalna svakodnevica tiho, ali nepovratno, troši prirodne zalihe dragocenog resursa koji nam je svima neophodan za život.

Umesto sleganja ramenima potrebna je lična akcija

Tehnologija nije jedini krivac – ona se samo pridružila naftnoj, rudarskoj, tekstilnoj i drugim industrijama u iscrpljivanju planete. Iako smo zvanično u bankrotu, situacija nije bezizlazna, ali samo ako prihvatimo da velike promene kreću od naših svakodnevnih navika.

• Birajte pretragu umesto generisanja: Ako već ne želite da pitate okolinu, a mrsko vam je da odgovore potražite u knjigama, koristite Google. Klasična internet pretraga troši znatno manje resursa jer ona samo “lista” već postojeće indeksirane stranice. AI, s druge strane, mora aktivno da “razmišlja” i generiše novu informaciju za svaki vaš upit, što zahteva ogromnu procesorsku snagu i litre vode za hlađenje servera.
• Izbegavajte “brzu modu”: Modna industrija troši neverovatne količine vode – čak 2.700 litara za jednu pamučnu majicu. Pored potrošnje, otpadne boje iz fabrika tekstila su među najvećim zagađivačima svetskih reka i mora.
• Produžite vek svom hardveru: Nemojte kupovati novi telefon ako stari još uvek radi. Najveći deo vode se potroši upravo tokom proizvodnje čipova, pa je najekološkiji uređaj onaj koji već posedujete.
• Ceger i reciklaža: Korišćenje cegera i razvrstavanje otpada direktno smanjuju pritisak na zagađene vodene ekosisteme.
• Digitalno čišćenje: Obrišite nepotrebne mejlove i podatke sa vašeg Cloud-a. Svaki gigabajt koji nepotrebno čuvate zauzima prostor na serveru koji mora biti hlađen vodom 24 sata dnevno.

Sad, može sve ovo da nas nervira, možemo i da kažemo da nismo mi krivi i da je sasvim izvesno da ove male navike neće promeniti stanje na planeti. No, to bi ipak bilo samo poricanje i izbegavanje lične odgovornosti. Da, najveći zagađivači jesu krupni igrači – od ogromnih korporacija i prljavih elektrana, pa sve do privatnih aviona milionera – ali ne smemo zaboraviti da i mi imamo ulogu u svemu tome. Iako mi ne povlačimo poluge u tim fabrikama, naše odluke o tome šta kupujemo i kako koristimo tehnologiju određuju njihov smer. Zato je važno da osvestimo i svoju odgovornost i promenimo navike.