AI i poverenje – koliko možemo verovati veštačkoj inteligenciji?

Kako funkcioniše AI?

AI, odnosno veštačka inteligencija, koristi algoritme mašinskog i dubokog učenja, kako bi analizirala velike količine podataka, prepoznala obrasce i generisala odgovore, odnosno isporučila zahteve u skladu sa upitima čoveka. Da bi to bilo moguće, neophodno je:

• Treniranje – AI modeli uče iz ogromnih baza podataka, koje se u njih implementiraju. To mogu biti tekstualne baze podataka, slike, zvukovi, ali i razne druge vrste informacija. 
• Povezanje sa internetom – Mnogi AI sistemi imaju pristup internetu i koriste metod kao što je “retrieval-augmented generation” (RAG) kako bi mogli da pretraže najaktuelnije informacije i generišu što preciznije odgovore
• Funkcionisanje po principu neuronske mreže – AI sistemi se oslanjaju na složene neuronske mreže, slične ljudskom mozgu – a time im se omogućava da prepoznaju obrasce, donose odluke i uče iz prethodnih interakcija sa korisnikom. Duboke neuronske mreže posebno su važne kada je u pitanju generisanje slika, glasova i teksta
• Koristiti algoritme za obradu jezika – Ovi algoritmi omogućavaju modelima poput ChatGPT-a da formulišu i ponude smislene odgovore na pitanja, tako da budu najprirodniji mogući, odnosno što sličniji ljudskim
• Imati moćne procesore – Veštačka inteligencija zaheva jake procesore – drugačije ne bi mogla da isporuči zadatke u relanom vremenu, niti bi mogla da trenira na efikasan način.

Dakle…

Veštačku inteligenciju je stvorio i unapređuje je čovek, a kako niko nije bezgrešan, nije ni AI. Baš zato su sumnje i opravdane. Čak i kada izuzmemo namerno korišćenje AI u manipulativne svrhe (za stvaranje npr. deep fake videa), postoje mnogi drugi razlozi zbog kojih nam veštačka inteligencija može dati pogrešne odgovore:

• Kvalitet i pristrasnost podataka – Podaci koji su integrisani u sam model AI-a mogu biti nepotpuni, pristrasni ili naprosto zastareli. 
• Nedostatak konteksta – Veštačka tehnologija prepoznaje obrasce, simbole, pa na osnovu toga i nudi odgovore. AI, barem za sada, ne razume kontekste, niti na isti način razume reči i pojmove kao što ih razumemo mi, ljudi.
• Popunjavanje praznina – Koliko ste puta od ChatGPT-a dobili odgovore koji zvuče potpuno uverljivo, a da ste posle saznali da su ti podaci potpuno netačni? To se dešava kada sistem pokušava da popuni praznine – upravo zato što nema dovoljno podataka
• Neažurnost – Veliki broj AI modela je treniran na statičkim skupovima podataka, što samo znači da ne mogu da pretražuju informacije na internetu u relanom vremenu i tako ponude tačan, odnosno relevantan odgovor

Kako prepoznati greške?

Zapravo, to (za sada) nije toliko teško, barem sa većinom besplatnih AI modela kao što je npr. ChatGPT, a evo tri načina:

• Nedostatak izvora
• Generički ili previše opšti odgovori
• Protivrečne informacije

Iz svega ovoga proizilazi pitanje…

Kako onda pravilno koristiti veštačku inteligenciju?

Hteli da prihvatimo ili ne, plašilo nas to ili ne – AI je tu i namerava da ostane. A, da budemo potpuno iskreni dosta nam olakšava neke svakodnevne poslove, zar ne? Možete od svog AI asistenta (a to može biti i ChatGPT!) zatražiti da vam brzo pretraži neke podatke, pomogne oko inspiracije, analizira određene materijale (čitaj statističke tabele, grafikone, Excel tabele i sl.), prevede tekst…i još svašta nešto! Ipak, imajući u vidu sve ono što smo prethodno naveli, bilo bi dobro da svog AI prijatelja ne uzimate zdravo za gotovo. Ušteda vremena danas mnogo znači, ali kritičko razmišljanje je  u 21. veku obavezno, zato:

• Proverite informacije, uporedite ih, proverite izvore – Nemojte biti lenji, proverite odgovore, potražite potvrdu iz kredibilnih izvora – posebno ukoliko radite nešto za školu ili posao
• Budite posebno obazrivi sa slikama i video zapisima – Svesni smo koliko je deep fake tehnologija danas prisutna i koliko se takvih materijala može pronaći na društvenim mrežama. Zar niste bar jednom do sada naseli?
• Obratite pažnju na logičku povezanost – ChatGPT će vam uvek ponuditi uverljiv odgovor, ali važno je obratiti pažnju na logiku tih odgovora – informacije često mogu biti kontradiktorne ili nelogične

Stručnost ostavite stručnjacima – Ovo posebno važi kada je u pitanju fizičko ili mentalno zdravlje – kako odgovore ne treba pronalaziti na internetu, tako ni AI asistent ne može biti vaš lekar.